Il Comitato anti-tortura (CPT) del Consiglio d’Europa pubblica il rapporto sulla sua visita ad hoc in Serbia nel 2023

Кога мрзи да кликће на овој страници имају свашта:

[Резиме] (https://rm.coe.int/1680ae4799)

[Извештај] (https://rm.coe.int/1680ae4798)

[Одговор Србије](https://rm.coe.int/1680ae423b)

Пар одломака:

> [11.] Током посете, делегација је интервјуисала значајан број лица која се налазе у притвору, од којих је више од 40% изнело веродостојне наводе о злостављању. У више од половине тих случајева чланови делегације су могли да пронађу поткрепљујуће елементе у здравственим картонима притворених лица, који су сачињени приликом њиховог пријема у затвор, на које је у неколико случајева скренута пажња надлежним органима тужилаштва од стране управе затвора (види став 20). Поред тога, делегација је посетила релевантне полицијске установе у којима су лица приведена како би потврдила чињеницу и време њиховог привођења и релевантне кораке у њиховом ланцу надзора, посебно пружање медицинске помоћи и евидентирање повреда током полицијског задржавања. Коначно, у вези са шест случајева наводног малтретирања које је управа Окружног затвора у Београду пријавила код три београдска основна тужилаштва, вештак Комитета је испитао почетне истражне радње предузете у вези са овим случајевима.

> [12.] ….Међутим, делегација је наставила да добија бројне наводе о тешком физичком злостављању, укључујући случајеве које се своди на мучење осумњичених за кривична дела од стране полицијских службеника, претежно на подручју Београда, а које се састоји посебно од удараца песницом, шамара, удараца ногама и пендрецима, било у тренутку хапшења (након имобилизације), током превоза у полицијском возилу, или у полицијској станици током првог разговора, у циљу извлачења признања или информација. Такви наводи укључивали су стављање пластичне кесе преко главе или стављање тканине у уста притвореној особи, како би се изазвао осећај гушења, ударање осумњиченог песницом по глави након што је осумњичени натеран да стави мотоциклистичку кацигу како би био дезоријентисан и, у једном случају, давање електро-шокова из ручног уређаја. Делегација је такође примила неколико навода о тешким облицима психичког малтретирања осумњичених за кривична дела, као што је симулирано погубљење дефенестрацијом, или додатно злостављање ако су се жалили на злостављање или открили право порекло својих видљивих повреда запосленима у здравственој станици или затворском службенику.

Шта је суштински проблем:

> [15.] … Конкретно, без чврсте поруке нулте толеранције са највишег политичког нивоа о неприхватљивости злостављања од стране полиције, сваки покушај да се постигне позитиван резултат биће далеко тежи. Даље, активности обуке о питањима као што су вештине професионалног вођења интервјуа и о теоријским и практичним аспектима спречавања злостављања морају бити више циљане и мање распршене, јер се њихов утицај не може мерити само бројем полицајаца који су присуствовали уводном упису или курсевима освежавања знања. Штавише, мере за јачање законске заштите лица лишених слободе су само делимично спроведене, а неуспостављање обавезних просторија за аудио-видео снимање, које остају неискоришћене, уз јасну злоупотребу праксе интервјуисања, само служе да демонстрирају неспремност полиције да напусти одређене методе рада из прошлости, у смислу тзв. техника прикупљања информација које су усмерене на добијање признања.

> Даље, најтежи наводи о малтретирању које је делегација Комитета примила током ад
хок посете 2023. године односе се на тзв. интервјуе за прикупљање информација са
осумњиченима за кривична дела, које јавни тужилац изузетно може поверити полицији,
у складу са чланом 289. ЗКП. Очигледно је да систем кривичног правосуђа који ставља
фокус на исповедне доказе ствара подстицаје за службена лица укључена у истрагу
кривичног дела да користе физичку или психолошку принуду, посебно током дугих и
отежаних такозваних састанака за прикупљање информација са притвореним лицима.
Пре свега, прецизан циљ оваквих интервјуа мора бити кристално јасан: то би требало да
буде да се добију тачне и поуздане информације, како би се утврдила истина о предмету
који се истражује, а не да се добије признање од некога ко је у очима полицајаца који га
интервјуишу већ крив. С тим у вези, јавни тужилац, као крајњи покретач кривичног
поступка и онај који полицији поверава саслушање осумњичених, треба да обезбеди да
се овакви тзв. састанци за прикупљање информација спроводе професионално и у
складу са релевантним одредбама ЗКП у погледу права осумњиченог да буде упознат са
својим правима и да има приступ адвокату, као и неприхватљивости, као доказа у
поступку, изјава које су дате као резултат мучења или других облика злостављања.13
Коначно, систем некажњивости и одговорности полицијских службеника за њихово
наводно недолично понашање још увек није консолидован и кристализован из разлога
објашњених у ставовима 22-28 и дух Методологије још увек није материјализован.
Штавише, оклевање МУП-а, у току доношења Нацрта закона о унутрашњим пословима,
да пооштри услове за суспензију полицијских службеника осумњичених за недолично
понашање према притвореним лицима подрива напоре на сузбијању и искорењивању
злостављања од стране полиције.

Ima nevučićevih građana koji u svom izvitoperenom pravedništvu često zauzimaju stav da je policijska brutalnost opravdana. Nije im jasno da ono “ko s’ đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju” važi za sve.